kreacija,maslina,jama,hleb,beleg
Šetao je tako u svojoj beloj odori, pognute glave i zamišljena čela, između drveća maslina što su povile grane otežane plodovima,
kad mu se najednom ispred zamućenog pogleda od misli, ukaza nekakva jama koja sinoć nije bila tu. Da, siguran je da prošle večeri
tu nije postojala, a u svakom slučaju, učenici bi ga obavestili, tek što su malopre podelili hleb i vino na njihovoj redovnoj večeri, na proplanku sela.
S'obzirom da je nekolicina njih uvek pre svetog obroka obilazili maslinjak, morali su znati za ovaj slučaj.
Pažljivo je prišao rubu zjapine, dovoljno velike da se smesti par volova
sa zapregom, i taman toliko duboka da se iz nje ne može slobodno izaći,
ali ipak, pogled je mogao da dosegne šta je bilo na dnu. Naravno, nije
bilo ni volova ni zaprega, već se u njoj belasao poveći kamen u obliku
pentagrama.
Mrak je već pritisnuo valjano, ali mesečina je otkrivala beleg na tom kamenu, bolje reći žig od nekakve crvene boje,
koja se još uvek cedila preko kraka pentagrama...lepljiva i kao još uvek topla.
Nije bilo potrebno mnogo vremena da shvati čije je ovo kreacija. Poznati znak, broj, zadah zveri iz ove rupčage.
U svom tom magnovenju, podigao je glavu prema paperjastim oblacima izgovarajući : " Oče, daj mi snage !" ,
kad se iz dubine začuo glas, a potom grohotan smeh, sa rečima : " Nastaviće se... ! "
