Pokušaću i ovako od zadatih reči:
kletva,kutija,udica,poljubac,vrba
Slika prva
Silinom svojom, od Prirode mu datom, pokreće grane, svija, zavija, a one, cvile. Mahnito baca nežne grane žalosne vrbe koja obalu reke već decenijama krasi. A ona.....cvili jer lomnjava boli. Jauk svakog lista kletvu pronosi niz reku, uz reku, već gde joj glas bude odnet da umre. Za zemlju uhvaćena za vek, kao udicom
koju ne može iz srca da izbaci, nepitana, samo može da čeka olujni
vetar da prođe, i da se seća kako je nekad, umeo da joj lagane poljupce daruje. Nekad, dok ga ne uhvati bes uništenja.
Slika druga
Sivom, samotnom obalom prolazi čovek. U ruci steže malenu kutiju
od vrbinog drveta istesanu. Drugom pridržava kapu koju pobesneli vetar
uporno pokušava da skine sa njegove odavno sede, proćelave glave. Silina
besa vetra se ogleda na njegovom licu. Zaustavlja se ispred vrbe koja
jeca nesvestan da ga ona gleda. Pogleda prazno u daljinu, u sivu reku,
podiže ruku i zavitla kutijicu u vodeno, živo sivilo.
Slika treća
Napuštajući ruku, kutija ispusti vrisak koji ču samo vrba. Obe nepitane...Vetar je nastavio da divlja po obali, po licu...
