Sprema se na krstarenje pa mi zadaje reči koje ga asociraju na more,a i na...
sidro,beton,koral,zvezda,lim
Prekookeanski brod "Romana" je isplovljavao večeras u 21:30h, i trebalo je biti u Pacifiku negde oko ponoći.
Putnici su već bili smešteni, prtljag spakovan, kabine su žagorile od mnoštva glasova. Sidro je samo čekalo da bude podignuto,
a posada spremna. Kapetan na kormilu baci pogled na sat. Skazaljke su pokazivale da će se brodska sirena za polazak oglasiti za nekih pola sata.
Beton na pristaništu je bio umoran od koraka putnika koji su ceo dan pristizali, i sad je mogao da odahne.
Odjednom se začu neki vapaj, koji je dolazio iz pravca ulaza broda. Bila je to sredovečna, žena u plavoj haljini, sa jednim manjim koferom
koga je podigla iznad glave gore i vriskala: "Molim Vas, molim Vas, pustite me, pustite me unutra !!!" Lim na zatvorenim,
ulaznim vratima ove ogromne krstarice, odzvanjao je pod njenim paničnim glasom. Namršteni kapetan je još više nabrao čelo kada je video da je zakoračila
prema ulazu ne gledajući da se može stropoštati u more jer su stepenice odavno bile podignute.
Žurno dođe do prozora i povika joj : "Stani luda ženo, kuda ćeš, pašćeš !!??"
Onda vide da nema druge i naredi da se otvori ulaz. Ona sumanuto jurnu unutra sva drhteći i plačnim glasom punim zahvalnosti
stade obasipati dva moranara koji su je prihvatili unutra. Ali avaj, ono što je usledilo nakon ovih scena, kapetanovo lice se
smrznulo u žestokom grču. Pucanj iz pištolja je bio toliko silovit, da su morska zvezda i crveni koral od keramike na njegovom stolu
zazvečali i poskočili od tog zvuka.
Bilo je očigledno da putovanje neće odpočeti na vreme.
