dobro je,crveni kaput,veliki osmeh,cilindar,kopita
"Uh, ćuti, dobro je? Opet je vesela. Neće me danas psovati ". Obojica se nasmejaše. "Sećaš li se kad smo je prvi put videli? Lepa, zgodna, a onaj crveni kaput
kao saliven na njoj, štiklice, čarapice, ma sve na svom mestu…Gledali
smo u nju širom otvorenih očiju, kao da gledamo u neko od svetskih čuda. Dok je prolazila pored nas zatreptala je onim zelenim okicama i
uputila nam veliki osmeh. Ja i ti kao dva
mutavca. Počeli smo da se osvrćemo oko sebe misleći da se nekom drugom
osmehuje". Prasnuše u smeh. "Sećam se da si se okrenuo prema meni i
rekao mi da mi zavidiš što sam slobodan, da je dobro što nemam devojku
kao ti pa mogu lepo u akciju. Nasmejao sam se i rekao ti da sam
zaboravio da navučem frak, nataknem cilindar
na glavu. Ona mi je nekako više išla uz takvog muškarca. Znaš ono dubok
naklon, rukoljub…Nisam ni sanjao da mogu baš ja da joj se dopadnem.
Izgledali smo kao bitanga i princeza. Kada si me onog dana naterao da
joj pridjem pomislio sam da će pasti šut- kopita,
znaš već gde, kad zamisli ona pristade da “ krenemo” i eto nas već
dvadeset godina zajedno. Doduše od one vragolanke u crvenom kaputicu
pretvorila se u crvenog zmaja. Čim zine, bljuje vatru. Mada, neka ,
volim je ja u svim mogućim izdanjima. Ne znam šta bih bez nje, život mi
je ulepšala. Idemo sad, razlaz prijatelju moj. Svako u svoje gnezdo.
Vidimo se sutra!
Eh,Dale,Dale,podsetila sam se...
