oko,talasanje,vijuga,čaša,dinamika
Ponekad, kao sad, teško je uočavao Čoveka u sebi usled dinamike kojom ga je ubijao.
Ponekad, kao sad, video bi tog čovek kako se davi u čaši viskija.
Ponekad, kao sad, kada bi napregnuo sve svoje vijuge, zapravo podavljene ostatke koji se još bartgaju, mogao se setiti nekih sekvenci tog čoveka kad je bio Čovek.
Ponekad, kao sad, viskijem natopljeni moždani patrljci koprcaju se i mahnito talasaju u svakoj čaši.
Ponekad, kao sad, po milioniti put, u oko uma mu stade lik sadašnjeg čovečuljaka ogledajući se na dnu milionite čaše.
Eto vidiš prihvatila sam i da danas napišem dve.Znači potpuno si me zaokupio.Svidja mi se igra!
trag,pismo,dlan,česma,devojčica
Trag njen pratio je. Osećao je u vazduhu da je tuda prošla. Osećao je i znao da će je naći. Pismo
koje mu ostavila na stolu još mu je njenim glasom odzvanjalo u glavi.
Kao da ga ona glasno čita onim svojim baršunastim glasom kojim mu je sve
govorila, ravan, ne talasajući. I ljubav i mržnja, sve je bilo rečeno
istim tonom....ravnim baršunom. Stezao je dlanove hodajući ulicom
nemogavši da odagna taj baršun iz svoje glave. proše pored gradske česme . Neka devojčica
mu prepreči put. Nije ni bio svestan odakle je iskočila. Izvivši telo u
poslednjem sekundu uspeo je da se ne sudare. Stisak ruku na tren
popusti, pa se opet glas koji čita pismo javi i pesti se stegnuše.
Prošla je ovuda, znao je to. Osećao.
U daljini vide njenu siluetu. Potrča.
Stigao je.
Pesnica se podiže i udari ženu u potiljak. Ona pade, a on nastavi da je
udara pesnicama kao maljem dok ga je po mozgu udarao njen baršunasti
glas....
