Mislim on je romantičan

 Znate šta,ovo što je osmislio moj najbolji drug David i jeste postalo zanimljivo.Kako se vama čini?

pesnik,dripac,šuster,svadba,prasak 

 Odnekud se čuje " Nekako s proljeća..." poznata sladunjavost dira po klavijaturi davnina..razbudi onaj nemir i priziva zablude..
Uštine neka seta, maglina i vizija:

"Znam,mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene...
i srece moje"

pesnik glasom škripavog otvaranja teških crkvenih vrata,dripac, deran i lološ..a ikona..
Amika.
Ni nižeg čoveka ni većeg duvandžije a bogami ni većeg šustera za popravku hodalica po visinama najlepših iluzija a i istina
tako pitkih i jedinstvenih,životnih kao malo ko da je mogao to da sroči.
Sretoh ga jednog proleća na Avijatičarskom naselju gde je živeo u svojoj grobnici od depadansa
u kraju gde su cigani pevali za kintu i cigaru a kada je svadba to se skupi najbolja muzička elita - banda, za trube klariinet violine gitaru i bas.
milina i gušt za šetnju kumašina po astalima uz prasak pušaka iz svetskog rata i po kojeg dobro očuvanog Valtera.
Večito dete sa porukama mesije, bude i Boga..

"..esi l' čuo da ce sutra padati dinari s neba?
- Nisam.
A je l' veruješ da ima tica što donosi kolače?
- Ne verujem.
Jesi l' čuo da ima negde gde je stalno leto?
- Nisam.
A jel' veruješ da u radiju žive mali ljudi?
- Ne verujem.

Pa marš onda iz našeg sokaka kad ne umeš da sanjaš.
Da te pokrljam na pola, kao lebac!
Eto! "