Sedeo je sam u mračnoj sobi. Teškim tamnim draperima skrivao se od svetlosti. Piljio je u tanjir
koji je bio prepun pikavaca pomešanih sa ostacima hrane.Soba je
podsećala na odavno napusten grob, koji više niko nije posećivao. U
mraku se nezirao štafelaj na kom je stajala nedovršena slika. Oko njega
su bile razbacane četkice sa ukoravljenom dlakom od sasušene boje. Na
stočiću ispred, otrcana šišarka sa granama
neobičnih oblika. Stajale su tu prašnjave , zaboravljene. Postavka koja
verovatno nikad neće završiti na nekom od platna. Telefon je zazvonio.
Ustao je sa flašom u ruci . Zateturao se i udario u ivicu komode iz
koje je štrčala prazna fioka. Zastao je ne
obračajući više pažnju na zvonjavu telefona. Zagledao se u fioku gde
su se nekad nalazile njene uredno složene stvari.
Vratio se do fotelje i seo. Pogledao je u sat čije se klatno
jednolično pomeralo . Kupila ga je na nekom buvljaku. Dopao joj se jer
joj je delovao nekako starinski.Odjednom ga obuze bes. Bacio je flašu u
pravcu sata. Polete i srča se od siline udarca razlete po celoj sobi.
Ustao je i svom snagom povukao draperije koji su sa alkama završili na
podu. Zagledao se u svetla grada razmišljajuci gde je sad njegova
pesnikinja. Iza kog prozora se sakrila !? Hoće li se vratiti ili je
otišla za sva vremena , odnevši sa sobom sve svoje pesme.
Zaista ovaj mi način prija.Niže mi s misao za mišlju.
