E he,ovako je već bolje!
prozor,pšenica,radost,mačka,kamen
To nije bila baš neka kuća pored puta ali put nije bio daleko. To nije
bio neki put previše napadan, ali imao je svoje okuke i suženja i
zanimljivosrti. To nisu bile neke daljine, ali prisustvo obližnjeg
naselja dalo se naslutuiti svake večero po svetlosti u daljini. To nisam
bila ja kraj prozora što jutro dočekijem, ali lik te žene bio je obris
žena sa periferije.
Dobuje pšenica sunce na rukama. otkosi padaju. Starinski, srpom.
Kamerman polako prelazi sa grupne scene na kadar ruku i podsuknji .
Zrikavci odnekud. jara . nebo sa beličastim grumuljicama.
Pastorala.Radost je trajala dok se kamere nisu isključile. Jer teško je
poverovati u sve van objektiva, van montaže, van okvira delatnosri ton
majstora i majstora svetla. Samo skup slučajnih likova poređanih kao u
teatru sa lutkama. Lutkomendija jedna.
Žena kraj prozora, pogladi mačku. Mačka iskoči kroz taj prozor , sasvim
sa početka naše priče. Kamen u daljini što o drvetu na kraju horizonta
sanja, pomeri svetove i likove i zvuke i prelest jednog dana.
kamermen sede za zapali jednu.
Škljoc. I rez.
