Figura,Misao,Ptica,Jezero,Vika
Noć puna mesečine čiji se odsjaj odbijao od površine jezera sablasno je osvetljavao obalu.
Šetajući obalom na duši je nosio celokupni teret. Poslednjih nekoliko dana osećao se tako prazno, bio je izgubljen u svom svetu ludila. Halucinacije koje su ga vodile medju čudovista koja su svojim ljigavim pipcima vadile njegove oči, iscrpele su i poslednje atome njegove snage.
Ovo veče je odlucio da provede u šetnji pored jezera, ne bi li malo odvratio svoju misao od ludila koje ga je svakim danom sve više obuzimalo.
Isprva mu se šetnja činila relaksirajućom, hladan povetarac i pesma zrikavaca prijali su njegovom telu i opuštale um. Šetajući udaljavao se od graje ljudi koji su sedeli pored obala jezera i uživali u divnoj noći. Graja je prestala i odjednom je shvatio da se nalazi sam. To ga je uznemirilo. Osetio je hladan talas jeze koja mu prožima celo telo. Gubio je dah, nije mogao da diše, drhtavim prstima prešao je preko svog čela i osetio graške hladnog znoja. Pošao je u pravcu ljudi da zatraži pomoć ali se predomislio.
Kroz glavu mu je prolazila misao kako su oni zli i ako im bude rekao šta oseća baciće ga u jezero.
Strah ga je obuzimao sve više. Svom snagom je potrčao u suprotnom pravcu. Trčao je dok nije izgubio dah. Pao je na kolena ,uhvatio se snažno za kosu i urliknuo "Zaštooo!".
Nije mogao da izdrži taj naboj straha koji je rastao u njemu i briznuo je u plač. Podigavši glavu kroz suzne oči ugledao je stenu koja mu je izgledala kao figura neke ptice, njemu nepoznate ali sablasne i preteće. Osetio je snažan bol u slepoočnicama i znao je da treba da bude spreman na još jedan košmar. Snagom uma pokušavao je da ubedi sebe da je to samo halucinacija, ali je osećao kao ga um napusta, kako mu se um pretvara u balon koji ga napušta i na povetarcu diže sve više u vazduh. Pogledavši ponovo ka steni ugledao je žarko crvenu pticu sa crvenom ćubom na glavi, oštrim povijenim kljunom i očima koje su u njemu izazivale osećaj pretnje. Gledao je u njene oči netremice i osećao je kako se parališe od straha. Snazan krik koji je ptica ispustila proziveo je bol u njegovim ušima od kojeg mu se snažno zavrtelo u glavi. Više nije imao umne snage da se odupre stravičnom prizoru, kao mučenik stropoštao se na bok.
Ispred očiju su mu bile slike hiljade ptica koje kruže oko ljudi opkoljenih bodljikavom žicom. Krik ptica u ušima mu je izazivao jake bolove, a vika zapomaganja ljudi parala mu je dušu, poslednjom trunkom svog zdravog razuma uspeo je da pusti jednu suzu iz svog oka.
Ovu sam napisala,jer sam se danas srela sa osobom koja ima jasno izražen strah!Strah je emocija koja nas zaustavlja u našim akcijama,rekla sam.
