cigareta,duvan,mesec,klupa,vrana
Klupa je prazna.Kao da čeka baš njega pod večitim nebom nedoumice.
Ne, sešće na truli čamac,koji se blago ljulja na vodi.
Možda će nastaviti san koji se juče ogledao u zelenkastoj vodi,dok se mesec šepurio nagošću punog sjaja.
Uzeo je duvan iz kutije.Omirisao ga.To čini svaki put kada ga stavlja u lulu.
Cigareta mu nije prijala u kombinaciji sa kašljem koji mu je potresao telo,sve češće.
Zatvorio je oči.
Umesto predela koji je počeo da se oblači u boje rane jeseni,ugledao je dugačak tunel svoje tuge.
U koji dan će se sve završiti?Kajanje,sećanje,promašenost.!?
Šuštanje lišća otvorilo mu je pogled.Vrana sa kestenom u kljunu tražila je skrovito mesto.Na njega čak ni ona nije obratila pažnju.
