Slični ne postoje

Na sto vremena u nekom zamišljenom prostoru postavljena mašina melje uvek istu priču bez prestanka. Svakodnevica zeva od dosade, ulaz i izlaz suprostavljeni jedno drugom propuštaju između pametnjakoviće koji u džepovima kriju sujetne vetrove. Jer, ako ih puste ostaće u onom izmedju...
Slučajno zalutali u tom među prostoru rešavaju mozgalicu imaju li ulaz i izlaz dozvole za propusnice,
ili su samo okviri koji su zaboravili svoja imena, zbog godina, stresova ili ko zna zašto,
zbog čega su sad oni i kavezu...
Naravno svako ima pravo na svoje mišljenje, i svako može da sumnja, i svako ima pravo da se
u nečemu prepozna...
Svaka je naravno sličnost nemoguća jer u među prostorima slični ne postoje..

Odmaram umor

Vreme je da odmorim umor u zadatim rečima.
Šta da kažem?Ne mogu da lažem....Kako da kažem da me boli svaki damar kad ne osećam njegovo prisustvo u blizini, da me izjeda svaka noć koju prećuti sam, daleko od mene; ko zna s kojim ljudima provodi vreme, ko ga zasmejeva, ko rastužuje, naljuti…Ne umem da pišem kad ga nema..
Umorno se vuče vreme, ko nesreća i urokljivo breme u očima. Vetar što juri polupanim oknima
i šarke što pogruženo cvile ko kuče, kad obnoći pred vratima čujem samo...
Dok ispovedam svoju jadnu i nedostojnu dušu, gladnu i promrzlu tražeći nešto,boreći se, mahom bežeći,
 zamenjujem jednu iluziju drugom- ne bih li opstala,videla  nesaznatljivo i priznala nedorečeno. 
Reči ponekad tako malo mogu da pomognu,a opet njima osećam svaki drhtaj kao titraj,kao zvuk,kao melodiju,to su tvoje reči.
Nije tišina, čežnja je:
kad sat otkuca 4 i kazaljka dodirne drugu-
… Ja tebe nemam.

Obala

Lastavica,Breza,Ulica,Svetiljka,Koraci 

 Čezne za obalom kojom najradije šeta.To mu je staza sećanja i neke čudnovate energije koja ga nakon toga ispunjava.

Sela je na kamenu klupu uz obalu reke,koja se široko njihala pod talasima plovila.Sunce se pozdravljalo sa zapadom.
Pre no što koraci sna nasele široku krošnju vitke breze,nemirni vetar je zanjihao grane.Lastavica je visoko prhnula.
Žmirkava svetiljka smeštena do kamene klupe, označavala je vreme,koje se poklapalo sa oglašavanjem zvona sa obližnje crkve.
"Kako je tih sumrak " pomislila je.Udahnula je duboko svežinu.
Breza je ispustila bistru kapljicu,koja se skotrljala niz njenu ruku.
Čudesna sličnost sa kapljicom koja je zasijala u njenom oku,pred lepotom prizora.
Ulica obale, pružala se ka noći koja se brzo spuštala kao magla,nad rekom.

Moja najkraća priča

gust,opis,merilo,nigdina,srastao 

Opis stanja u kome se našao,teško je razumeti.Srastao sa njim,kao puzavica obavijao ga je ,bol.Koje je merilo intenziteta tog stanja?Gust dim ispustio je delom kroz nosnice a delom iz usta. Obmotana je zavesom dima nigdina iz koje nije video put.
 

Slika sećanjem

Razvijaš se u dobrom smeru,ostavio je poruku David na telefonskoj sekretarici!Da li?

olovka,bosiljak,puž,cipela,osmeh 

 Olovka u ruci isctava umršenu kosu i šrafira telo da dočara zlatno-slanu kožu.Kloparanje točkova zvuči kao kada puž češe kućicu o ivičnjak.
Pogleda kroz prozor. Zelena šuma visokih borova čiji miris smole,nadjačava onaj karakteristični miris koji nose u sebi vozovi.
Osmeh mu izmami prizor od niza ruševina srednjevekovnih utvrdjenja.
Odložena olovka zaigra medju prstima.
Bosonoga ostavlja tragove na pesku.
Tragove u srcu urezala je dublje.
Cipela na nozi doziva pokret.Škripa kočnica odjekne.
Na peronu devojčica i bosiljak u njenoj ruci.Ta sveta biljka ,štiti od zla!

Krvotokom sećanja

David mi je ostavio poruku:"Samo tako nastavi"...da li misli da je dovoljno dobro?

Vrata,Novine,Pesma,Želja,Snovi 

Vrata su širom otvorena.Nesnosna vrućina,bez daška vetra.Uzima novine sa stola ne da ih čita već da mu posluže kao lepeza..
Pogled na reku ,dubokim uzdahom , unosi mu miris zelenog taloga sa oboda čamca.
Da li će sa sutonom do njega stići pesma koja ga je vraćala u sećanje na njen glas,uvek iznova kada je čuje? To je bila pesma njihove ljubavi.
Uznemiren onim osećajem ,kada mravi trče krvotokom,hitro se pomerio u stranu.
Pokret ka paklici cigareta na stolu,zaustavio je na pola.
Dim bi pogoršao nesnosnu vrućinu.Ali želja za njim bila je jača.
Duboko je uvukao dim.
Drugom rukom je pokušao da ispravi neravninu stolnjaka.Bezuspešno.
Kao što neostvareni snovi pokrću kolone mrava koji paradiraju njegovim krvotokom sećanja.

Sećanje je lepo

ružičnjak,katalog,ljubomora,pokraj,šljunak

 Ležao je na plaži i slusao umirujući šum mora koji ga odvodi u san. Usnio je ružinjak čiji se kraj nije nazirao. Osvrtao se oko sebe, ali je pogled mogao da uhavti samo nepregledno, ravno, polje ruža. Ispred njegovog pogleda stvorilo se lice. Isprva mu je to lice delovalo nejasno, pogled mu je bio zamućen. Ali, u dubini svoje duše znao je da je ona, želeo je da bude ona. I bila je ona, raspuštene crne kose koja je lepršala na vetru, punih bledo-crvenih usana iz kojih je zračila toplota strasti, vlažnih crnih očiju koje su odavale dve reči koje je silno želeo da čuje sa njenih tako lepih usana, "volim te". Na mah se uplašio, ustkunuo je jednim dugačkim ali nespretnim korakom. Sada je imao jasniju sliku ispred sebe. Imala je na sebi crvenu haljinu pripijenu uz telo. Ličila mu je na devojku iz katologa sa savrsenom figurom koja reklamira odeću. Ispružila je jedan dugačak, elegantan korak prema njemu. Činilo mu se kao da ona lebdi. Ponovo se našla ispred njega. Pogled je usmerio na njeno desno rame. Zatim je pogled spustao niz njenu ruku i zadržao se na njenim prstima. Pogled je vrati na njene oči. Gledao je pravo u njih, gledao je u to "volim te" i osetio je kako vrhovima prstiju nežno dodiruje predeo iza njegovog uha. Osetio je kako se taj dodir širi niz njegov vrat, zatim niz kičmu, zatim... Probudio se, osetio je ispod svojih ledja hladan šljunak koji mu je naježio kožu na ledjima. Prebacio se u sedeći položaj i ispustio težak izdah. Bio je ljubomoran na njega, znao je da ga ona voli, da nikada neće biti njegova. Vratio se u lezeći položaj. Rukom je posegnuo za malim peškirom pokraj njegove glave i prebacio ga preko svog lica. Ispred njegovih očiju sada je bila tama.