Na sto vremena u nekom zamišljenom prostoru postavljena mašina melje uvek istu priču bez prestanka. Svakodnevica zeva od dosade, ulaz i izlaz suprostavljeni jedno drugom propuštaju između pametnjakoviće koji u džepovima kriju sujetne vetrove. Jer, ako ih puste ostaće u onom izmedju...
Slučajno zalutali u tom među prostoru rešavaju mozgalicu imaju li ulaz i izlaz dozvole za propusnice,
ili su samo okviri koji su zaboravili svoja imena, zbog godina, stresova ili ko zna zašto,
zbog čega su sad oni i kavezu...
Naravno svako ima pravo na svoje mišljenje, i svako može da sumnja, i svako ima pravo da se
u nečemu prepozna...
Svaka je naravno sličnost nemoguća jer u među prostorima slični ne postoje..
